Izmasakriranog druga bacio u kanal

NOVI SAD – Veće za maloletnike Okružnog suda u Novom Sadu izreklo je 14. aprila 2001. godina kaznu od deset godina zatvora V. N. (1984) iz Novog Sada, zbog izuzetno svirepog ubistva dve godine starijeg drugara Siniše Redžepova.

Ožalošćeni roditelji ubijenog su negodovali u sudnici zbog blage kazne izrečene ubici. Tražili su smrtnu kaznu, ali je prema zakonu to je najviše što je šesnaestogodišnji dečak mogao dobiti.

Tokom glavnog pretresa iz koga je, zbog malodobnosti okrivljenog, javnost bila isključena, ustanovljeno je kako je došlo do ovog zločina, 12. avgusta 2000. godine. Kako je dokazano, nešto nakon 10 uveče, V. M. je pozvao svog poznanika da ga odveze skuterom do Temerinskog mosta, preko kanala DTD, da bi navodno uzeo neki mobilni telefon koji je tamo sakrio. Kad su stigli na mesto koje je okrivljeni označio kao skrovište, izvadio je svoju britvu na rasklapanje i, dok je vozač još sedeo na skuteru ispred njega, zadao mu dve ubodne rane – jednu u bubreg, a drugu u desni podrebarni predeo trbuha. Od teških povreda, ranjeni mladić je pao s motora na zemlju. Dok je okrvavljen ležao pored motora, okrivljeni mu je ponovo prišao i još dvaput ga zasekao britvom, u vrat i levu nadlakticu. To je radio takvom silinom da se i sam porezao po malom prstu desne ruke, ali ga to ipak nije osvestilo. Misleći da je Siniša mrtav, svukao mu je donji deo trenerice i vezao mu noge ispod kolena. Gornji deo trenerke poslužio mu je da ga veže oko ruku. Skinuo mu je zlatan lanac i narukvicu marke "kartije", pa ga je tako vezanog gurnuo niz bedem kanala Dunav–Tisa–Dunav, u vodu. Zatim je seo na oteti skuter i odvezao se u noć. Tek naknadnom obdukcijom utvrđena je još stravičnija činjenica – da je mladi Siniša Redžepov bio živ u trenutku kad je bačen u Dunav, a smrt je, zapravo, nastupila kao posledica gušenja, a ne zadobijenih rana od noža. Neposredno nakon ovog događaja, okrivljeni je uhapšen i manje-više priznao navode predloga za kažnjavanje, koji ga terete za brutalno ubistvo. Jedino je insistirao na tome da nije znao da je Siniša bio živ kad ga je bacio u vodu.

Zbog ovog nedela, okrivljeni, koji je u vreme ubistva imao tek šesnaest godina, proveo je duže vreme u ustanovi za posmatranje, gde je trebalo ustanoviti da li je maloletnik svestan onoga što je uradio. Ustanovljeno je da on nije izgradio u sebi pozitivan sistem vrednosti koji bi mu služio kao usmeravajuća odrednica u vladanju. "Podaci dobijeni forenzičko-psihološkim ispitivanjem upućuju na ličnost u razvoju, s crtama upadljive nezrelosti, egocentričnosti i nestabilnosti, a čije su intelektualne sposobnosti na donjoj granici proseka", mišljenje je Milana Kostića, specijaliste kliničke psihologije.

Takođe je utvrđeno da kod V. N. postoje nedostaci identifikacije s drugima, proistekli iz nesređenih porodičnih prilika koje su mu omogućivale da zanemari realne socijalne prepreke pri zadovoljavanju potreba. Drugim rečima, ako je želeo skuter koji je imao njegov drug, bio je spreman i da ubije da bi se provozao njime. Kaznu na koju je osuđen, maloletnik će izdržavati u specijalnoj ustanovi za maloletnike, a sud je ocenio da je potrebno najmanje deset godina da bi došlo do eventualnog prevaspitavanja i ostvarivanja svrhe specijalne i generalne prevencije.

S. R. D.