Šest hitaca ispaljenih u "Palčici"

NOVI SAD – Miladinu Mikiju Vukoviću (1961) iz Novog Sada određena je mera obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi zbog ubistva svoje tri godine mlađe supruge Tatjane, decembra 2000. godine u obdaništu "Palčica" u Novom Sadu.

On je te kobne decembarske noći, oko ponoći, u zloj nameri uzeo svoj pištolj CZ iz ormana u njihovom stanu, smeštenom uz samu zgradu obdaništa i počeo da vija svoju suprugu. Nesrećnicu je stigao u hodniku vrtića i ispalio šest metaka, koji su prošli kroz grudni koš i trbuh žene sa kojom je proveo 11 godina života. Oboje su bili zaposleni u "Radosnom detinjstvu", a u vrtiću koji će kasnije postati poprište zločina živeli su od 1991. godine, kada im se rodio sin Nikola.

U svojoj odbrani, Vuković je krivicu svalio na "one" koji su ispuštali glasove koje je samo on mogao da čuje. Ti glasovi su mu govorili i da se učlani u sektu, a najuporniji su bili u trenucima kada su ga primoravali na razvod braka. Glasovi su postali najagresivniji u noći kada se dogodila tragedija, a tokom Mikijeve svađe sa pokojnom suprugom Tatjanom neprestano su ponavljali: "Moraš, moraš!". On je priznao sve što je uradio, a na kraju je dodao i da mu je žao što je on sam ostao živ.

Krivično veće Okružnog suda u Novom Sadu kojem je predsedavao Vesko Krstajić prihvatilo je mišljenje neuropsihijatra da okrivljeni boluje od trajne duševne bolesti i to od paranoidne shizofrenije, da je opasan po okolinu i da je neophodno njegovo lečenje u zdravstvenoj ustanovi. Prema nalazu veštaka, u njegovim mislima javljaju se paranoidne i sumanute ideje odnosa, uticaja i ljubomore.

Na ovakvu odluku prvostepenog krivičnog veća žalbu su uložili branioci okrivljenog Vukovića, međutim Vrhovni sud Srbije februara 2002. godine potvrdio je odluku Okružnog suda u Novom Sadu. Decembra iste godine, Opštinski sud u Novom Sadu doneo je akt o izvršenju mere bezbednosti.

D. A.