Trideset godina odbeglom ubici

NOVI SAD – Milisav Zečević (1970) iz Pljevalja u odsustvu je osuđen na 30 godina zatvora zbog dvostrukog ubistva u novosadskom kafiću "Cepelin", a drugookrivljeni Radivoj Jovančević (1967) je oslobođen optužbe za neprijavljivanje ubice, koji je nakon šamara izvadio pištolj i s više hitaca ubio Darka Malinovića (1966) iz Bačkog Jarka i Miodraga Sudžukovića (1960) iz Novog Sada.

Oko 10.30, 28. februara 2003. godine, Malinović i Sudžuković došli su u kafić da bi se sastali sa Zečevićem i Jovančićem, izbeglicom iz Gračaca, zbog novčane pozajmice, koju su Malinović i Sudžuković, uz kamatu, nameravali da daju osuđenom. Međutim, nakon desetak minuta razgovora, nastala je prepirka i Malinović je ošamario Zečevića, koji je potom ustao, ispod pazuha izvadio pištolj kalibra deset milimetara i Malinovića ubio za stolom, a Sudžukovića, koji je pokušao da pobegne – kod šanka.

Nakon ubistva, drugookrivljeni je napustio kafić i odvezao se autom, ne prijavivši policiji zločin, a Zečević je pobegao i nije pronađen do samog izricanja presude pred Većem Okružnog suda u Novom Sadu kojem je predsedavao sudija Vesko Krstajić. U odbrani je Jovančević, koji se branio sa slobode, ispičao kako je Sudžukovića poznavao desetak godina, a da je Zečevića upoznao tri godine pre ubistva, da ga je znao samo po nadimcima Miki i Crnogorac te da se sa njim slučajno sretao po kafićima.

– Petnaestak dana pre ubistva, Miki me je pitao znam li nekoga ko pozajmljuje novac. Rekao sam da ću mu javiti ako čujem nešto. Kasnije sam, razgovarajući sa Sudžukovićem, čuo da on i Malinović mogu pozajmiti novac. Sudžuković me je jednom prilikom pozvao i rekao da dovedem Mikija u "Cepelin". Kad smo došli, Sudžuković i Malinović već su bili u kafiću. Seli smo i počeo sam da pričam sa Sudžukovićem, dok je Miki razgovarao s Malinovićem. Posle nekog vremena, Malinović je viknuo na Mikija: "Marš odavde, klošaru", a zatim ga je ošamario. Miki je ustao, krenuo ka vratima, zatim se vratio, izvadio pištolj i s nekoliko hitaca ubio najpre Malinovića, a zatim i Sudžukovića. Uplašio sam se. Miki je imao strašan izraz lica, oči su mu bile iskolačene, a usta iskrivljena. Faca mu se skroz deformisala – rekao je Jovančević, koji je u odbrani ispričao da mu je nakon pucnjave Zečević prišao i udario ga po ruci. On je rekao da je bio u šoku i da se neko vreme nije mogao pomeriti s mesta.

Svedok N. M., koji je sedeo tog jutra u "Cepelinu", seća se da je, nakon što je pao šamar, Zečević pokunjeno krenuo napolje, ali se vratio, izvadio pištolj i, okrenut ka stolu za kojim je ranije sedeo, upitao: "Jesi li sa mnom?" Zatim je pucao. – Prvo je pogodio Malinovića, koji je pao. Bio sam u šoku i sedeo sam držeći šoljicu kafe obema rukama. Potom sam se bacio na pod, a tada je zapucano na Sudžukovića, kojeg u tom trenutku nisam mogao videti. Kada je pucnjava prestala, Zečević je rekao Jovančeviću "S tobom nemam ništa" i pružio mu ruku – rekao je svedok.

Veštaci balističar i forenzičar, kao i veštaci sudske medicine, utvrdili su da je pucano iz jednog pištolja i da je Zečević tog jutra bio u "Cepelinu". Miroslav Todorović, branilac Milisava Zečevića, istakao je da je njegov branjenik u poznatoj klinici van zemlje, gde se leči od teške bolesti krvnih sudova. Tvrdio je da on ne izbegava suđenje i da je razlog za njegovo nepojavljivanje loše zdravstveno stanje, te da bi došao kada bi se optužnica prekvalifikovala i kada bi se on teretio za ubistvo na mah, jer bi se tada mogao braniti sa slobode.

S. T.