Starica ubijena pa zapaljena u svojoj kući

NOVI SAD – Veće Okružnog suda u Novom Sadu, kojem je predsedavao sudija Zoran Drecun osudilo je 14 maja 2008. godine Aleksandra Đakovića (1985) na dvadeset godina zatvora zbog svirepog ubistva starice 2006 godine.

Optuženom Đakoviću na teret se stavljalo da je u toku noći između 25. i 26. novembra 2006. godine u ulici Janka Halkozovića broj 13 u Novom Sadu, na svirep način sa umišljajem, ubio sugrađanku Mariju Majdančević u njenoj porodičnoj kući.

Optuženi je ušao u kuću, došao do starice i udario je u predeo leve slepoočnice, te joj onemogućio da pruži otpor. Potom je uzeo njen drveni štap za lakše kretanje i gurnuo joj ga kroz usta i vrat do levog bedra. Još živa, Majdančevićeva je zadobila teške telesne povrede, a veštačenjima je utvrđeno da je umirala u teškim bolovima i patnji.Posle povređivanja, optuženi je preko staričinog leša prebacio delove garderobe i prostirke sa poda, sve natopio benzinom i zapalio.

Đaković se u policiji i pred istražnim sudijom Okružnog suda u Novom Sadu branio ćutanjem, a na glavnom pretresu izneo je da se ne seća kobne noći jer je bio pod dejstvom belog vina i bensedina. Ovakvu odbranu optuženog pobili su veštaci neuropsihijatar i psiholog. Oni tvrde da nije moguće da bi kombinacija tablete i alkohola kod Đakovića izazvala kratkotrajnu amneziju, zbog činjenice da je on bivši heroinski zavisnik, te mu je organizam otporniji na mešavinu.

Jedine podatke o Đakovićevom kretanju te noći izneli su njegovi prijatelji i poznanci. Usaglašeni posetioci proslave povodom ispraćaja druga u vojsku izjavili su da je Đaković sa njima, ali da je vidno pijan nestao pre ponoći. Njegov najbolji drug Dragan Stojanović, sa kojim se druži još iz perioda kada su zajedno konzumirali drogu, tvrdi da je Aleksandar te noći popio više od dve litre belog vina. Seća se da je tokom ispraćaja čuo priču da je Đaković nekoliko puta pao u dvorištu jer je bio pijan, ali da ne zna kada je tačno otišao. Siguran je da ga nije video od 23.30.

Fizičko–hemijskom analizom utvrđeno je da su uzorci metala iz staričine kuće identični onima koji su pronađeni na patikama koje je Đaković nosio te noći. Daktiloskopski veštak potvrdio je da su tragovi šaka optuženog pronađeni u kući, a veštaci sa Biološkog fakulteta u Beogradu DNK analizom utvrili su da se pored tragova pokojne na njenom štapu nalaze i tragovi Aleksandra Đakovića. Međutim, na poslednjem suđenju, njegov advokat je predao sudu pismenu primedbu na ceo nalaz tima veštaka s Biološkog fakulteta u Beogradu koji su veštačili biološke tragove s mesta ubistva. Primedbe su svojeručno potpisali i overili genetičar i specijalista sudske medicine s Instituta za sudsku medicinu, koji tvrde da veštačenje beogradskog tima biologa nije urađeno u skladu s načelima struke i nauke, niti po zakonu.

Ubijena Marija Majdančević je, prema rečima njenog sina i žene koja ju je obilazila, bila usamljena žena. Pila je tablete za nerve i pritisak, a te noći imala je bensedin u kućnoj apoteci.

Okrivljeni, protiv kojeg se trenutno vode još tri postupka, još uvek je u pritvoru.

S. T.