Ubio zeta zbog vračanja

NOVI SAD - Vlastimir Skoko Paja (1955) iz Crvenke osuđen je na četrnaest godina zatvora jer je 23. decembra 2006. godine ubio svog zeta.

On je tog dana oko 07.00 sati, u porodičnoj kući svoje sestre, u ulici Vojvode Putnika u Sremskoj Kamenici, ubio zeta Stojana Milinčića (1956) koji je ležao na krevetu, u položaju u kom nije mogao da vidi okrivljenog.

Nekoliko minuta pre napada, Skoko je čuo oštećenog kako povraća u kupatilu te je ustao iz svog kreveta da vidi šta se dešava. Nakon što ga je Milinčić opsovao i otišao u sobu da legne, Paja je iz ladice u kuhinji uzeo nož i vratio se u sobu u kojoj je njegov zet spavao. Prišao je krevetu, skočio i seo na sestrinog muža, okrenuvši ga na leđa, a zatim ga ubadao nožem u trbuh. Dok je napad trajao, u sobu je utrčala sestra optuženog sa starijom ćerkom. Uspela je da od brata oduzme nož tek pošto ga je ugrizla za ruku. Skoko je tada ustao sa zeta i ponovo otišao u kuhinju, gde je uzeo drugi nož, pa se vratio u sobu u kojoj je Milinčić nepomično ležao na krevetu i zadao mu još uboda.

Skoko je svom zetu zadao ukupno 26 rana, a Milinčić je umro na putu do bolnice. Svedoci, porodica preminulog, njegova žena i ćerke, zadržale su svoje pravo da ne svedoče na saslušanju i presudu su prepustile isključivo veću.

Paja je u svom iskazu detaljno objasnio zločin i predočio sudu da je cela familija znala da on i zet nisu u dobrim odnosima, ali da su problemi počeli kada je on shvatio da mu oštećeni vrača.

- Organski ga nisam podnosio. Kada je bio Božić uneo je dva ugljena u kuću, mislio sam da on meni nešto vrača. Bojao sam se zeta. Tog dana kad se ovo desilo, ukoso, pored uzglavlja na krevetu na kom sam spavao, stavio mi je crnu majicu. Nju sam ujutro zatekao i opet sam pomislio da mi vrača. Čuo sam da povraća. Ustao sam da vidim šta je sa njim. U hodniku se posvađasmo. Posle pet minuta dođem sa kuhinjskim nožem u sobu. Ne znam da li je gledao, ali od ormara nije mogao da me vidi. Skočio sam na njega. Ubadao sam ga u stomak više puta. Zet je skočio, hrvali smo se. Vesna mi je otela nož. Otišao sam u kuhinju po drugi. Kad sam se vratio u sobu, zet je ležao na boku, a glava mu je visila preko kreveta. Ubadao sam ga ponovo. Nisam brojao koliko puta. Da sam pomislio da bi mogao da umre, ne bih to radio – rekao je Skoko pred sudom.

Iz nalaza veštaka zaključuje se da je motiv za ovo ubistvo bila dugogodišnja netrpeljivost između Skoka i njegovog zeta. Udeo je imao i poremećaj strukture ličnosti izvršioca, ali to nije uticalo da njegova sposobnost da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima bude bitno smanjena.

Na osnovu rezova koje je Milinčić imao na desnom dlanu veštačeno je da je on u jednom momentu pokušao da se brani, i da je uhvatio oštricu da bi se zaštitio, kao i to da od takvih rana u tim okolnostima nije bilo moguće da oštećeni preživi. U obrazloženju presude, navodi se da je optuženi sigurno bio svestan, jer je na tako lukav i podmukao način napao oštećenog koji je ležao, a znao je da ga on ne može videti. Sud je cenio i upornost osuđenog da ubije zeta.

S. T.