13.4.2009. 16:17
Komemorativni skup povodom ubistva policajca
NOVI SAD – U skupštini grada Novog Sada danas je održana komemoracija saobraćajnom policajcu Vladimiru Grandiću (31), koji je preminuo u nedelju ujutro u Kliničkom centru Vojvodine (KCV) od posledica ranjavanja prilikom obračuna sa četvoricom naoružanih razbojnika.
Grandić, iako smrtno ranjen, uspeo je da zaustavi “citroen”, kojim su četvorica pljačkaša zlatare u Zrenjaninu pokušavala da pobegnu u Novi Sad, a potom da dvojicu razbojnika izvuče iz automobila.
Lekari KCV borili su se za Grandićev život 20 sati, ali on je podlegao povredama u nedelju u osam ujutro. Sa verenicom Tamarom, koja je u šestom mesecu trudnoće, trebalo je da se oženi u maju.
Grandića je ubio Danijel Tomić (19) iz Koceljeva, a s njim su uhapšeni Nenad Matić (27) i Aleksandar Majmunić (24) iz Beograda i Zoran Jovanović (30) iz Valjeva, kojeg je Grandić ranio. Tomić je begunac iz zatvora u Padinskoj Skeli.
Grandić, koji je u policiju stupio posle završene Srednje škole policije u Sremskoj Kamenici, više od deset godina je radio u Beogradu kao saobraćajni policajac na motoru, kao i njegov otac koji je 1986. u 31. godini preminuo kao saobraćajni policajac na motoru u saobraćajnoj nesreći na Avalskom putu.
- Tragedija se ponovila i stradao je kao i otac. Svih ovih godina se borio da pomogne majci Srbislavi (53) i mlađem bratu Milošu (26), a sad ga nema. Trebalo je 24. maja da se oženi devojkom koja je sada u šestom mesecu trudnoće – kazao je stric Miodrag Grandić.
Sahrana Vladimira Grandića je zakazana za 17 časova na Gradskom groblju u Novom Sadu uz sve počasti, a pre toga će u policiji biti održan i komemorativni skup.
Miodrag Grandić, Vladimirov stric:
U velikoj krivini na Avalskom putu autobus koji je išao iz suprotnog pravca se zaneo i zadnjim krajem je udario njegovog oca koji je jurio kriminalce motorom. Preminuo je na licu mesta. Išao je velikom brzinom i nije mogao da izbegne autobus. Vlada je tada imao osam godina.
Sve sam uradio da Vladimir ne bude policajac, bilo mi je preko glave i motora i policije, ali je se on toliko identifikovao sa ocem, naročito kroz priče očevih kolega. Bio je ponosan na oca, kao što smo mi danas ponosni na Vladu. Jesmo nesrećni, ali smo ponosni i mislim da imamo zašto.
Video sam ga u 12.30 poslednji put, mahnuo mi je sa motora, izgledao kao da su on motor jedno telo, i tada je odjurio, nisam znao gde, nisam ništa slutio. Više ga nisam video.
Želim da pohvalim ljude Kliničkom centru, ne znam kako da im se zahvalim, uradili sve što su mogli, ali pomoći nije bilo.
Miladin Kostrešević, načelnik PU Novi Sad:
Vladimir je voleo svoj posao. Identifikovao se sa ocem i baš je voleo motor. Kažu da je bio virtuoz na motoru, učestvovao je na takmičenjima i bio je u vrhu, što se tiče akrobacija. U subotu je prvi put seo na motor. Uvek je učestvovao na mitinzima povodom Dana bezbednosti, važio je za jednog od najspremnijih u vožnji motociklom.
Pokazao je veliku hrabrost, da je beskompromisan.
Problem što oni koji vode državu treba da malo da razmisle i da shvate da je pucanj policajca i pucanj u državu. Neko ko može da utiče treba da razmisli o tome.
