(3 objavljena, 0 na autorizaciji)

Ako se pronađe krivac trreba ga drakonski kazniti

tako je! pele je bio dobar covek pa da mu se nesto takvo desi!!

POSLEDNJE ZBOGOM – PELE Možda će ovo moje pismo biti predugačko, ali o jednom ovakvom čoveku,koji je krenuo na put,put u raj, Pravo u raj, ne može se reći sve u par rečenica. 09.07. Dan, kao svaki drugi dan,seo si na bajs i sve je bilo kao san,išao si gradom uz obaveznu šalu, pokupio ekipu i krenuo na put sa osmehom na licu. Tog dana krenuo si na put,put koji se sudbinom zove. Otišao si na put ,put iznad belih oblaka, bez pozdrava, bez tvog osmeha, bez suze, bez ijednog traga... Zadnje reči što si nam reko,bilo je ,,evo me stižem,, Zašto si brate krenuo na onaj svet sam. Otišao si, sa obećanjem da ćes se vratiti, jedno pivo s nama popiti, do jutra s nama se veselit. Te večeri se sve vrtelo u krug,sedeli smo u parku,kafiću,igralištima na mestima gde smo i pali na kraju Pogledom na ulicu, videli smo plavo svetlo, čuli sirene, stajali smo u mestu, i odma pomislili na tebe Čekali, čekali, čekali...Svakog minuta bilo nas je sve više i više. Čekanje je postalo sve nervoznije. I onda, ono najgore. Reči koje su se čule na svakom mestu, kod svake mlade osobe. U nesreći samo ti nisi ostao živ, zašto te više nema i zašto nam baš sada ode. Počela je da vlada panika. Tu noć smo proveli u Omladinskom klubu, mestu za koje si se i ti borio, ,gledali slike i spominjali na stare dane, prepričavali priče,noć kada si zadnji put izdacho, ja za tebe zadnje pivo popio i na kraju shvatio da te više nema , da nam te put ukrao, da te pijana glava zgazila i ostavila na putu. Putu na kojem si izgubio svoju poslednju utakmicu. Nije ti dao da igraš produžetke, nije ti dozvolio da mu odbraniš penal, da se boriš! To ti nisi zaslužio. Na nikog nisi nikad podigo ruku,a kamoli se sa nekim pobio, posvađo. Bio si i ostaćeš jedan od nas,kulturno vaspitan dečko, dobar učenik, vredan radnik, veran član Bapet Boysa i navijač Fk Mladost, odan igrač FK Mladost, jedan od najaktivnijih članova omladinskog udruženja E.Y.B.L, Član koji je bio i kad je bilo teško i kada je bilo lako, bio svi na svim akcijama udruženja, doprineo da svi mi mladi imamo svoje prostorije,mesto za druženje, mesto gde će od danas biti na zidu okačena tvoja slika i podsećati nas na tebe i tvog jedinstvenog osmeha.. Bio si drug koji nije birao prijatelje,sa svima si bio dobar. Zajedno smo trenirali fudbal,putovali, igrali na turnirima, a sada, ko će sad da nam brani na turnirima, ko, kako ćemo sad bez tebe, golovi će ostati prazni, na igralištima više neće biti tvog smeha, tvojih odbrana! Danas smo trebali druga da ispratimo ka oltaru a ne tebe ka grobu, trebali smo da slavimo rođendan kod Gorane i Ivane...trebali smo još mnogo toga, da uradimo za svoju sredinu...trebali smo..Ali nismo. Ljuti smo na svet što ide dalje,i ljuti smo na vreme što nije stalo, ljuti smo na samih nas jer smo dozvolili da odeš na ovaj put...ali znamo da si tu u svakom trenutku našeg zivota, da nas posmatraš... Večeras te više neće biti na staro mestu. Pada će kiša i svaka kap predstavljaće suze, suze bola,tuge. Nikada nam neće biti jasno zašto je baš tebe uzeo Bog, zašto te je odneo iz naših života, ali u jedno sam siguran iako te je uzeo i on sam zna da je pogrešio, jer ti to nisi zaslužio. Ako je postojao andjeo na zemlji onda si to bio ti. Toliko toga bi hteo reći, a znam da ništa nije dovoljno da ublaži bol koji osećamo, ja i mnogi ovi mladi ljudi, koji su te voleli. Ništa sada nije važno...kad tebe nema!!!Mnogo smo daleko od tebe...da bi ti rekli to šta još nismo...Znam da ćeš i na onom svetu biti najbolji, najveseliji... Ostaće samo sećanja,sećanja ne,žurke, ženske, kola, škole, mora, snega,navijanja, omladinskih akcija, i prvi put kada pijani smo bili, skakali po ulici ponašali ko debili... Posle noći s četvrtka na petak sudnjega časa u tvome životu nama će svaki dan,biti isti dan. Od danas se nervozni budimo,i trudimo da zaboravimo ružne stvari od preključe, koje nas i dalje muče. Često će nas ljudi posmatrati i čuditi se,jer ćemo plakati i smejati se u isto vreme, a neće znati da tada govorimo o tebi. 11-jul crna povorka vijuga,iznad Petrovačkog groblja nadvila se tuga, još jedan mladi život ode, surova je istina. Još jedna majka u crnom se oprašta od sina, stoji pored kovčega suze joj kvase lice,kroz misli joj sada prolaze slike ubice Stojim kao kamen, , ne želim da verujem, kome čitam ovo ovde pred svima vama. Bio je deo svih nas,pečat i trag našeg društva, omladine, naše sredine. Gubitak je ogroman,prevelik čak i za velike reči koje nisu dovoljne da to opišu. Ali ljubav koju osećamo ja i ovi svi mladi ljudi prema tebi, obavezuje me da ti se obratim u ime svih nas mladih ljudi koji nose ruže boja koje si ti najviše voleo, ali zašto baš ovde na ovo tamno mesto. Nebo ko da počinje,polako da se spušta,pada tama, počeće kiša,kao da kaže, ovde je kraj duša ovog dečaka sada ide,pravo u raj. Neka Te Gospod u raju čuva, večna Ti slava i hvala. POČIVAJ U MIRU. PELEMU OD NAS MLADIH!!!